Mixed media

Mixed media

  Mixed media   Mixed media je jedna od novijih tehnika dekorisanja predmeta. Mixed media predstavlja kombinaciju raznih proizvoda i tehnika na potpuno nov način. To je u stvari kombinacija akrilnih boja, dekupaž i salvetne tehnike, šablona, struktirnih pasti i gelova, gessa (prajmer za akrilne boje), rižinog papira, textila, fotografija i mnogo drugih aplikacija i tehnika. Ukratko – nema granica i nema pravila u primeni mixed media. Izvor fotografije:...
Sve što niste znali o kreativnosti

Sve što niste znali o kreativnosti

Sve što niste znali o kreativnosti Biti kreativan znači igrati se idejama. Fizička aktivnost je istovremeno i mentalno razgibavanje, pa shodno tome utiče na povećanje kreativnog potencijala. Da bi se nešto smatralo kreativnim, pored toga što je novo i originalno, mora da bude i primenjivo. Plava boja je boja koja pospešuje i pojačava kreativnost. Stres uništava kreativnost. Osobe izložene stresu ispoljavaju niži stepen kreativnosti. Svaki vid ograničenja, poput vremenskog roka ili vezanosti za određeno mesto, utiče na smanjenu kreativnu aktivnost. Nagrade su loš stimulans kada je u pitanju kreativni rad, pa osobe koje očekuju benefit pokazuju manje kreativnosti u odnosu na osobe koje ne očekuju nagradu. Kreativni ljudi imaju loše liderske osobine. Zapravo, kreativne osobe su najpre vizionari, a tek onda praktičari. Kreativci bolje pamte svoje snove i češće sanjaju u boji. Bilingvisti i multilingvisti pokazuju veću kreativnu sposobnost. Kreativnost nije samo u vezi sa umetnošću. Naprotiv, kreativnost se ispoljava u svim oblastima od svakodnevnog života do naučnih dostignuća. Osobe koje se služe svojom kreativnošći na poslu su zadovoljnije ovim segmentom života od onih koji ne pribegavaju ovoj metodi. Izvor teksta: http://wannabemagazine.com/sve-sto-niste-znali-o-kreativnosti/ Izvor fotografija:...
Istorija dekupaž tehnike

Istorija dekupaž tehnike

Istorija dekupaž tehnike DEKUPAŽ (DECOUPAGE ) tehnika, ime koje sada nosi, dobila je u 20.-tom veku, kada su je tako krstili inspirisani francuskom rečju ‘decouper’, što znači ‘iseći, isecati’. Ovo ime je više nego prikladno za ovu dekorativnu tehniku koja se sastoji u isecanju papirnih motiva, njihovom raspoređivanju u skladnu kompoziciju i lepljenju na predmete, Ovo je jedna od najstarijih dekorativnih tehnika. Neki kažu da vodi poreklo iz Japana, a neki opet veruju da se njeni najdublji koreni vuku iz Sibira. Bilo kako bilo, u Evropu Decoupage tehnika stiže u 12. veku, iz Kine u kojoj su je seljaci koristili kako bi pomoću raznobojnih papira dekorisali nameštaj, prozore, lampione… Decoupage tehnika nazivana je i Umetnošću siromašnih (‘l’arte der povero’) jer su venecijanski majstori u 17. veku pomoću nje oslikavali nameštaj, što je bila jeftinija alternativa tada popularnom i veoma skupom i retkom nameštaju, koji je oslikavan tehnikom kineskog laka. Ubrzo je Decoupage-nameštaj pridobio naklonost najpoznatijih ljudi svog vremena, kao što su Madame de Pompadur, Marie Antoinette, dok su Henri Matisse i Pablo Picasso čak i koristili ovu tehniku. TRADICIONALNA DEKUPAŽ TEHNIKA podrazumevala je nanošenje čak 30-40 slojeva laka koji su šmirglani svaki posebno da se postignu fini sjaj i trodimenzionalnost slike. Današnjica nam nudi olakšice u primeni ove tehnike, kao što je postojanje namenskog lepila za ovu tehniku. Originalna decoupage tehnika je takođe i evoluirala u neke nove stilove i tehnike. Jedna od najpoznatijih je ‘salvetna tehnika’, i ne treba mešati sa originalnim dekupažom. Dekupaž tehnikom, u kombinaciji sa raznim srodnim ili ‘pomoćnim’ dekorativnim tehnikama (shabby chic, crackle) možete ulepšati bilo koji čvrst objekat. To može biti drvo, staklo,...
Zatezanje svile na ram

Zatezanje svile na ram

Zatezanje svile na ram Svila se najčešće oslikava čvrsto zategnuta na ramu jer se tako boja najbolje razliva, brzo i ravnomerno. Ako se slika na svili za sliku, bez obrubljenih krajeva, izbor ramova je veliki. Mogu se koristiti stari ramovi od slika, mogu se kupiti ramovi raznih dimenzija za zatezanje platna, može se napraviti ram, kod kuće, od mekog drveta, plastike… Međutim, ako se oslikava svila sa ručno obrađenim krajevima (marame, ešarpe) tada treba izabrati takav ram da prilikom zatezanja svile njeni krajevi ne dodiruju ram. Najčešće se koriste posebni plastični ramovi, ali mogu se koristiti plastične kukice sa gumenim trakama koje se podešavaju na širokim drvenim, plastičnim ili metalnim ramovima. U ovom primeru korišćen je poseban fabrički napravljen ram od čvrste plastike samo za slikanje na svili. ZATEZANJE SVILE NA PLASTIČNOM RAMU SA PODESIVIM RASTOJANJEM Sklopiti ram da bude širi od komada svile koje se oslikava. Prvo u jednom uglu rama kukicama, koje se dobijaju uz ram prilikom kupovine, pričvrstiti svilu za ram. Isto uraditi na suprotnom uglu rama, i na kraju na ostala dva ugla. Zatim svilu zatezati na središnjim delovima postavljajući kukice u razmaku od pet-šest centimetara. Proveriti da li je svila čvrsto zategnuta i, ako treba, korigovati kukice ili veličinu rama. Svila mora biti čvrsto zategnuta da bi boja mogla da se nesmetano kreće, i ravnomerno suši. Prilikom nanošenja boje svila ima tendenciju da se opušta (više nije dobro zategnuta). Tada se zategnutost postiže lako jer na ramu postoje četiri rupe u koje se pomeraju kukice za jedno ili više mesta. Ako i tada svila nije dobro zategnuta izvršiti dodatno proširenje rama. Ram mora biti...
Istorijat slikanja na svili

Istorijat slikanja na svili

  Istorijat slikanja na svili   Svila je divan dar prirode, koji se uzgaja duže od 3.500 godina. Drevni kolorit i tehnike slikanja prvobitno su razvijeni upravo zato da ulepšaju tkana platna od svile ili pamuka. Najstariji pronadjeni uzorci potiču iz Kine i Indije. Indijske tehnike slikanja voskom ili batikom dokumentovane su još u II veku Nove Ere. Dve stotine godina kasnije ove tehnike pronasle su svoj put do ostrva Java, gde je upotreba batik boja procvetala i koji je postao centar batik industrije – što je i dan danas. Kontur pasta (gutta, gutta-percha) jeste verovatno najnovija tehnika zaštitnog sloja, ali samo njeno poreklo seže duboko u prošlost. Stručnjaci smatraju da su njeni koreni upravo na Indonezijskim ostrvima, gde raste drvo pallaqium od koga se kontur pasta i dobija. Postoji mnogo teorija o tome kako se veština slikanja na svili proširila u druge delove sveta. Pretpostavlja se da su obimnija saznanja o  tehnikama, u Evropu stigla preko Azije krajem XIX i početkom XX veka. Takodje se smatra da za su za širenje ove veštine medju evropskim društvom posebno  zaslužni pripadnici ruskog plemstva, koji su se (tokom Boljševičke revolucije) rasuli širom Evrope. Najveći broj Rusa prebegao je upravo u Pariz – prestonicu mode, donoseći sa sobom umece slikanja na svili, kao i supstancu poznatu kao gutta.Kao posledica ovoga, 1920-ih je ručno slikana svila počela da se obilato upotrebljava u pariskoj visokoj modi. Upravo francusko obožavanje delikatnosti ručno slikane svile pretvorilo je gutta (serti) tehniku u vrlo profitabilnu industriju. I danas je ova tehnika jedna od nekoliko tehnika linearne barijere koje se koriste pri slikanju na svili ili platnu. Izvor: Dajana...
Translate »